To je debitantski roman britanske spisateljice Pole Hokins, i u moru odličnih kritika koje je roman dobio, često se pojavljuje fraza ”sledeći Gone Girl”, i da, odmah razjasnimo stvar – ukoliko ste odgledali (ili pročitali) Gone Girl, sve su šanse da će Vam se Djevojka iz voza svidjeti.
Glavna junakinja po kojoj roman nosi ime je Rejčel, razvedena žena koja živi u Londonu, i koja svakog dana putuje vozom do posla. U toku vožnje ka gradu i nazad, Rejčel svakog dana prolazi pored kuće mladog bračnog para kome je sama nadenula imena Džes i Džejson. Džes i Džejson su naizgled prelep par – djeluju presrećno, žive u jako lepoj porodičnoj kući na kraju Londona, oboje su vrlo prijatnog izgleda – i to su razlozi zbog čega je Rejčel zaljubljena u njih. Njen brak je propao, i u njima ona vidi sve što bi željela da ima. Ali da li je to istina, Rejčel će tek spoznati. Jednog dana, u novoj epizodi njene fiktivne priče o divnom bračnom paru, ona će vidjeti nešto što ne bi smela da vidi, i to će promeniti Rejčelin život zauvek tako što će postati jedan od glavnih osumnjičenih za svirepo ubistvo, i postati deo vrtloga zla, laži i prevara.
Rejčel je jedna od tri pripovedača u romanu. Iako glavni, ona je daleko od pripovjedača kome se sve može verovati, i nikako nije najdivnija osoba na planeti. Kao što smo rekli, Rejčel je razvedena, njen muž je varao i oženio se Anom (koja je druga od tri pripovedača u romanu). Međutim, Rejčeline najjače osobine su opsesija koju ima prema svom bivšem mužu Tomu i Ani, i činjenica da je teški alkoholičar. Ona ne može da sastavi ni jedan dan bez alkohola, i alkohol predstavlja poseban lik u romanu.
Na samom početku romana, pre početka priče, čitalac može da pročita deo engleske dečije brojalice o svrakama:
Jedna za tugu, dve za sreću, tri za djevojčice. (One for sorrow, two for joy, three for a girl, four for a boy, five for silver, six for gold, seven for a secret never to be told.)
Jedna je za nagli nestanak Megan Hipvel. Dvije su za dva puta vozom dnevno, dva puta koja Rejčel čine dan. Tri su za tri nesrećne žene – Rejčel, Anu i Megan – tri nepouzdana naratora. Logično, sedam je za (šokantnu) tajnu koja se otkriva na samom kraju knjige.
Jezik kojim Pola Hokins piše je prilično jednostavan. Rečenice su pune epiteta i opisa, i čini se kao da bi svako mogao da sastavi takve rečenice. Nisu dubokoumne, ali drže pažnju. Ono što roman čini (za sada) načitanijim romanom 2015. godine je priča, a ne stil pisanja. Imajući u vidu žanr romana i činjenicu da je ovo Polin prvenac, ova činjenica potpuno ima smisla – možda će Pola nekad u budućnosti da uključi više simbolizma i dubokih poruka u svoje romane. Ono što takođe karakteriše roman je raznovrsnost elemenata, što je vrlo moguće jedan od razloga zbog koga je knjiga toliko čitana – ima ponešto za svakoga. Tu je, najviše, misterija i triler, a to je ono što većinu čitalaca privuče. Momenti ljubavi i erotike su na drugom mestu, a elemenata opsesije, zla, laži, prevare i odmane ima na pretek, i to je ono što prodaje roman. Sa vremena na vreme se čini da je roman podosta jeftin i nabujan svim i svačim, ali, da budemo iskreni, ovaj roman neće biti nominovan ni za jednu ozbiljnu književnu nagradu, niti će postati klasik književnosti. Ovo je savršen roman za vikend i za skraćivanje vremena.
Koliko Djevojka iz voza može da se poredi sa Gone Girl, nisam siguran, jer nisam pročitao drugopomenuti roman. Ono što je sigurno je da Gone Girl nosi šokantniju priču, i malo više nesvakidašnju, ali Devojka iz voza svakako obećava odličnu filmsku ekranizaciju, i verujem da će, kada izađe (a verujem da će to biti kroz par godina) biti veliki blokbaster.
Sve u svemu – ako tražite duboki roman, koji će Vas natjerati da razmišljate o smislu života – onda Devojka iz voza nije roman za vas. Sa druge strane, ako tražite roman koji može da se pročita u dva dana, i koji će Vas naterati da se malo priupitati u čemu grešite, da li dobro postupate prema ljudima, kao i da li možete da verujete svakome – onda svakako preporučujem. Roman se vrlo brzo čita, i stranice se same od sebe prevrću, jer je jezik dosta lak, a opet, knjiga nije dovoljno dugačka da bi bilo mesta za detaljisanje. Čitalac je konstantno zainteresovan za dalji nastavak priče, i sudeći po tome, Hokinsova je napisala odličnu knjigu. Ima svega što mi potajno i volimo – ogovaranja, zavirkivanja u tuđe živote, seksa, ljubavi, obmana (tako da verujem da ćemo potajno i uživati u ovom romanu).
Izvor: bukmarkic.com
Nema komentara:
Objavi komentar