U svijetu ljekovite prirode vrba zauzima posebno mjesto, što
je još u devetnaestom vijeku potvrdio francuski hemičar Leroks, izdvajajući iz
njene kore sastojak salicin, koji je preteča današnjem aspirinu. Međutim, ne
treba zaboraviti da postoji čak 350 vrsta vrbe, a da su lekovite samo bela
(Salix alba), iva (salix caprea) i rakita, odnosno crvena vrba (Salix
purpurea). Inače, vrba raste oko bara i jezera, ribnjaka, dužinom reka i
potoka, na obodu šuma, a ljudi je sade na međama livada i pašnjaka, gde se
graniče sa tuđim imanjima.
Danas se najviše koristi kora bijele vrbe, dok je u prošlim
vremenima bilo veoma popularno lišće za proizvodnju kućnih lijekova. Sličan
sastav imaju i druge vrste ljekovitih vrba. Kora se sakuplja u rano proleće
kada počnu da bujaju njeni sokovi. Koristi se za spravljanje tinkture,
ekstrakta, praha ili čaja. Kora se preporučuje protiv raznih vrsta upala,
uključujući čak i reumu i artritis. Pomaže pri snižavanju povišene temperature
i otklanjanju groznice, kod različitih bolnih stanja, kao što su neuralgije i
glavobolje. Blago gorkast ukus ima stimulativno dejstvo kod organa za varenje,
zbog čega se preporučuje za gastro oboljenja kao što je upala želuca i crijeva.
Fitoterapeuti posebno naglašavaju značaj vrbe u liječenju bolova u leđima i
osteoartritisa. Kora vrbe se od davnina koristi za pravljenje čaja koji
ublažava bolove i pospješuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma u vidu
znoja i mokraće. Međutim, za slične svrhe koriste se i mladice sa pupoljcima na
vrhu.
Prilikom korišćenja preparata od kore vrbe treba voditi
računa da ne dođe do predoziranja zbog prisustva salicina. Narodni lekari
insistiraju da u primeni terapije postoji strogo pridržavanje u količini i
dužini trajanja liječenja, odnosno ne duže od tri do četiri nedjelje. Istovremeno, osobe preosetljive na aspirin
i čiraši na preparate od vrbe trebalo bi da zaborave, a ne daje se ni deci do
dvanaest godina.
Kora vrbe sakuplja se sa drveća starosti od tri do šest
godina, jer je tada najbogatija lekovitim sastojcima. Ljušti se sa grana, čisti
od prljavštine i ostavlja da se osuši na suvom mestu dok ne postane krta. Radi
lakšeg čuvanja često se melje u prah.
Čaj se priprema tako što se puna kašičica kore stavi u 250
ml hladne vode, kuva pet minuta, ostavi da odstoji deset, a zatim procedi.
Dnevno se piju dve šolje zaslađene medom.
Ako se lek uzima u vidu praha, treba uzeti dva grama sa
medom, ili širom pre jela, tri puta dnevno.
MACERAT I INFUZIJA
Zbog raskošnog izgleda i otpornosti na štetne gasove i dim,
bijela vrba je veoma čest detalj pejzažne arhitekture u gradovima. Drvo, bogate
krošnje, sačinjene od tankih, gipkih i visećih grana može da poraste i do 20
metara.
Osim čaja, od kore se pravi i macerat, odnosno rastvor, koji
je djelotvoran kod anksioznosti, nesanice, polne razdražljivosti. Macerat se
pravi tako što se 50 grama kore samljevene u prah sipa u litar soka od grožđa i
ostavi da odstoji dve nedelje. A zatim se pije dve šolje dnevno.
Ukoliko se nekome ne sviđa macerat, za iste namjene može da
pripremi i infuziju, ali od listova. Infuzija se sprema tako što se jedna
kašičica listova stavi u 250 mililitara vrele vode da odstoji pet minuta.
Proceđena pije se tri puta dnevno po 250 mililitara pre jela.
novosti.rs
Nema komentara:
Objavi komentar